Kada je bila reč o Salmanu Ruždiju, sloboda govora je sačuvana, i muslimani vernici su zakonito mogli da nastave da govore agresivno o piscu koji je svojom knjigom povredio njihovu veru. Kada je objekat napada bio zapadna demokratija i kultura a subjekat muslimanski (verbalni) ekstremisti iritirani karikaturom Proroka, nije bilo (niti jeste) zakonito agresivno govoriti. Moguće da je bitno tih dvadeset godina vremena koje razdvajaju ova dva "slučaja" ali, meni se čini da su značajne i navedene razlike.